Žena koje nema

Da počnem 

Možda nije bitno da li će ovo neko čitati ili ne, stvar je u pisanju. Oduvek mi je išlo... Čisto jedan vid oduška, možda se nekome svidi, možda ne, možda niko ne pročita...Ali kao što rekoh nije bitno da li će biti pročitano ili ne, već da je zarobljen jedan trenutak u vremenu.

Aktuelna tema, život, besede nam dragog predŠednika, trenutna situacija, porodica, tragedije koje se dešavaju oko nas, aktuelne pevaljke, Beer fest koji je pokazao veliku dezorganizaciju u organizaciji...

Nego, da krenem sa porodicom. Večeras me uhvation neki - neizdrž - što bi mi Pribojci rekli. Porodica, stub, oslonac... Pišem sa stanovišta žene koja je ušla u 42. tj. lažem 43. ali još nije novembar, prelomni mesec kada se godina menja. 

Postavljam pitanje šta je temelj porodice, sklad između bračnih drugova, materijalna podloga, pomoć starijih, bake, deke...ili su sve to mali segmetni koji čine porodicu?

Trenutna subjektivna perspektiva je da je najgori mogući oblik - da ne ulazimo u degerativne, nenormane situacije, kojima smo svedoci da se dešavaju - kada supružnici dođu na nivo - otac moje dece i majka moje dece. 

Šta je sa ljubavlju, poštovanjem, podrškom?

 (Dalje)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.